Jednostavno kao pohani kruh i čaj. …

Kad ne znas kamo bi sam sa sobom, kad te uznemiruju stare navike, stare stvari, stari ljudi, stari problemi, sjedni, duboko udahni i smisli.. Smisli kao kad smisljas dorucak, kad si gladan ko’ pas. Ja sam smislila jutros, pohani kruh i čaj… Recept star koliko i ja, ja stara koliko i recept..

Odlučila sam stari kruh ne bacit, stare navike ne bacit. Od malena učili su me da je grijeh bacat hranu, usadili su to duboko u mene, grijeh je bacat hranu, ima i gladnih ljudi, ne smijes bacat papiric na ulicu, sto bi bilo kad bi svi to radili..ehh te roditeljske smjernice, dobre neke, nema šta. Uzela sam.stari kruh, od kojeg više dobiješ mrvica okolo naokolo nego koristi al ajde.. Uzela sam i stare probleme i idemo ih malo spohat, pojest i bit sretni..

Razbila tri jaja, promuckala, dodala soli, malo mlijeka (bez mlijeka mi ne valja) i buč na vruće ulje..

Utopile se nekako te mrvice i te stare gluposti u ovom miksu jaja i mlijeka, lijepo okupale stari kruh, počele mu davati novo ruho, ruho koje ćemo pojest u jednom dahu.

Sve što je staro, istrošeno, loše treba dezinficirat, ispeć, skuhat, izribat, rekli bi ličani ožuljat… I ovaj je stari kruh uletio u vrelo ulje, przio se.na svakoj strani dok ne pozlati, ne volim prepečeno a ni sluzavo..

I voila, srednja kćer jede sa šećerom, najmlađa sa sirnim namazom, najstarija samo sa soli i uz topal čaj,

ja ga jedem sa vrhnjem, kiselim vrhnjem a muž on jede kako mu se čefne, jutros je to bilo sa pekmezom od šljiva…

Doručak smo riješili, siti jesmo, stari kruh u stare stvari dobile su neke korisne note, u ovom slučaju u obliku sitosti peteročlane obitelji…

Spohajte i vi stare gluparije, dajte im korisnu notu bilo da ju jedete, pijete, gledate… Ima načina samo treba malo uključit mozak..

Dobar tek!